pijem , gledam tv i smaram se...

Razmisljam o Sekiju, odavno nisam videla lepse stvorenje od njega, htela sam da iskuliram posto je prijatelj moje najbolje drugarice ali je sudbina htela drugacije, ona je otisla na more a mi smo se slucajno sreli na Acquavivi i skontali smo se, odlepicu... Dopisujemo se vec par dana.. Secer.. I producira tako dobru mjuzu, upravo slusam njegovu stvar i odusevljavam se..

Sad lencarim i psihicki se spremam za ribanje

barim se u sauni na tockovima

Razmisljam da mi se danas desilo nesto sto me jako potreslo i uzbudilo, javio mi se moj bivsi decko koga nisam videla 5. godina, jos uvek se sva tresem, poslao mi friend request, nije mi dobro, lose se osecam citav dan, setih se reci Mese Selimovica : " Nikad covijek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo sto je proslo ". Mislila sam je umrlo ali izgleda da nije, bilo je samo pritajeno negde duboko u meni, ponovo je isplivalo, uzasno se lose osecam, place mi se zbog svega sto je bilo i sto je moglo biti, sta je to sto je probudio u meni danas? Nemoguce da je ljubav ali neka osecanja sigurno jesu, uspomena mozda, na jedinu ljubav u mom zivotu, zar je moguce da ga nisam zaboravila ni posle toliko godina, da li covek ista zaboravlja ili sve pamti, ne znam sta mi je, znam da nesto osecam, moram da saznam sta i zasto me je to toliko potreslo, mozda zato sto mi se javilo moje drugo ja, nije moglo da izdrzi bez mene, ni ja bez njega, zivim, ali kao da me nema, kao da nikog nema osim njega i nikad nije bilo, ni pre ni posle njega i nikad nece biti, moram da se vratim u ravnotezu, ovo nisam ocekivala..

Uživam u seoskoj idili, razmišljam dal da uzmem lava, možda pokvari sve zver iz Afrike a možda i popravi, odomaćio se već